Odlučan pun sebe prišao je...svestan svega što mora prećutati, zaobići, izdahnuti, sve što mora ćutati i progutati. Ali tako natovaren obazrivošću i isplaniranim koracima spotakao se o njen osmeh i potonuo u dubinu njenih očiju...Tonuo je i tonuo potpuno prepušten i otkinut od sadaovdeovako ...sve naučeno je izbledelo, sve pripremljeno je zaboravio, sve drago mu se proziralo.....I? Šta i, eno ga još uvek je tamo vezan tananim nejasnim nitima, opijen glasom pluta....

To je za njega trajalo večno dok je na javi trajalo dovoljno preko mere da se primeti kao čudno. Hipnotisano je stajalo njegovo ukočeno telo...a ona je već otkoračala sa njegovim duhom duboko u sebi.

Tamo se zauvek nastanio.